štorije po istrijanski

da se ne zatare istrijanska besida

RSS 2.0

February, 2014


Kolo vrimena

kolo

Jopet mi je došla volja da ubrnen kolo od vrimena. Staro kolo od voza ča je moj sin zavisija zdol baladura kako za kumparšu. Ma meni je to kolo bilo več od kumparše. Vuono je u sebi držalo sve ča je nikad pasalo, sve kuda se je ubračalo, sve ča je vozilo i sve ča je čulo doklje je stalo …Continue reading →

Marmelada od pišabreki

pisabreki

Niki dan san poša u bošku brati martinčice. To lito hi je već nego lani. Restu kaj da hi je ki posija. Marija prencova hi nabere svako jutro jenu boršu, i pole podne gre jopet. Ma to steši ni zdravo toliko tega jisti. Meni nike pute učine rizavicu. Se domišljan kad san bija dica, u našen selu je stavala jena …Continue reading →

Ja ne verujen u nič

zito

Nono, nono, u ča ti veruješ? – doša je niki dan jopet ciganjati moj nuk. Ja ne verujen u nič! To san mu zajno reka i to drito u voči. Brižno dite jepranda se valje prenulo, pak san steši ništo mora reči – da u ništo verujen. Pak san mu reka… Verujen u zemlju i u nebo! Zemlja ki nan …Continue reading →

Gremo se najisti kapuza z vuovcon

kapuz

Doklje san još moga, najveći gušt po liti, tamo pod noć, mi je bilo hitati burele, ili kako se niput gorilo, „zugati“. Još osandeset i prve smo u selu uzidali zug, a malo potle nan je općina činila rasvjetu. Ma nego je bilo lipo guštivati i piti bilicu. Nike pute bi anke došli ljudi iz drugih seli pak ala bimo …Continue reading →